Kalkulator otpremnine 2026

Kako se izračunava

Otpremnina je novčana naknada koju poslodavac isplaćuje zaposlenom u zakonom propisanim slučajevima prestanka radnog odnosa, a njen iznos zavisi od razloga prestanka. Kalkulator pokriva dva najčešća osnova, koji se obračunavaju potpuno različito. Kod tehnološkog viška — kada poslodavac ukida radno mesto zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena — zaposleni ima pravo na otpremninu u visini najmanje jedne trećine prosečne mesečne zarade za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod tog poslodavca (Zakon o radu, čl. 158). Osnovicu čini prosek zarade zaposlenog za poslednja tri meseca pre prestanka radnog odnosa (čl. 159), pa je otpremnina za višak uvek vezana za ličnu zaradu i dužinu staža: što je viša zarada i što više navršenih godina, to je veći iznos. U obzir se uzimaju samo pune, navršene godine staža kod tog poslodavca — deo godine se ne računa, kao ni godine za koje je otpremnina po istom osnovu već isplaćena. Kod odlaska u penziju osnov je sasvim drugačiji: otpremnina iznosi najmanje dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku (čl. 119). Ovde lična zarada zaposlenog i dužina staža uopšte nisu bitne — uzima se isključivo prosek na nivou cele države, isti za svakog zaposlenog koji te godine odlazi u penziju. Pravilo na dve prosečne zarade primenjuje se na sve vrste penzije: starosnu, prevremenu starosnu, invalidsku i porodičnu. Zakonski minimum je u oba slučaja oslobođen poreza: kod viška je neoporeziv ceo zbir 1/3 zarade po godini (Zakon o porezu na dohodak građana, čl. 9 st. 1 tač. 19), a kod penzije iznos do dve prosečne zarade (čl. 9 st. 1 tač. 18). Zato je, kada se isplaćuje upravo zakonski minimum, neto za isplatu jednak bruto iznosu, a porez 0 dinara. Tek ako poslodavac isplati više od minimuma, na deo iznad neoporezivog iznosa obračunava se porez na drugi prihod po stopi od 20% (čl. 85).

Tehnološki višak:
  Otpremnina = (prosečna zarada ÷ 3) × navršene godine staža

Odlazak u penziju:
  Otpremnina = 2 × prosečna zarada u Republici Srbiji

Neto = Bruto − Porez
  (zakonski minimum je neoporeziv → Porez = 0)

Primer obračuna

Uzimamo podrazumevane vrednosti kalkulatora kako bi se prikazani brojevi poklopili sa onim što alat računa: osnov je tehnološki višak, prosečna mesečna zarada zaposlenog (prosek za poslednja tri meseca) iznosi 90.000 RSD, a zaposleni ima 10 navršenih godina rada kod istog poslodavca. Obračun ide korak po korak: prvo se odredi jedna trećina zarade, pa se pomnoži brojem navršenih godina staža, a zatim se proverava poreski tretman dobijenog iznosa.

Pošto je ceo zakonski minimum kod tehnološkog viška oslobođen poreza, neto za isplatu jednak je obračunatom iznosu — 300.000 RSD, uz porez od 0 dinara, na bruto osnovici od 90.000 RSD. Da je zaposleni imao višu zaradu ili više godina staža, iznos bi srazmerno rastao: na primer, uz istu zaradu i 15 navršenih godina otpremnina bi bila 30.000 × 15 = 450.000 RSD. Ako se kao osnovica primeni neto zarada (sudsko tumačenje čl. 159), unesi neto iznos i izaberi „neto“ — kalkulator tada rezultat označava kao iznos na neto osnovici i ne poredi ga sa bruto vrednostima. Otpremnina pri odlasku u penziju računa se na sasvim drugoj osnovi (2 × prosečna bruto zarada u Republici, 332.246 RSD za svakog penzionera te godine) i nije uporediva sa otpremninom za višak, jer joj osnovica nije lična zarada zaposlenog.

Kada se rezultat može razlikovati

Za odlazak u penziju kalkulator koristi prosečnu bruto zaradu u Republici Srbiji po poslednjoj objavi RZS (saopštenje od 25. 8. 2026. za jun 2026: 166.123 RSD → 2 × = 332.246 RSD); podatak se menja mesečno, a čl. 119 upućuje na republički prosek, ne na zaradu zaposlenog. Otpremnina za višak računa se na isplaćene zarade u tri meseca pre meseca isplate (čl. 159), a u staž ulazi i rad kod povezanog poslodavca, ali ne i period za koji je otpremnina već isplaćena (čl. 158). Neoporezivost do zakonskog minimuma pretpostavlja ispunjene uslove; neto unos ne pretvara se automatski u bruto rezultat. Stvaran iznos može odstupati od ovog obračuna iz nekoliko razloga. Kod tehnološkog viška ključno je tumačenje osnovice: Ministarstvo finansija stoji na stanovištu da je to bruto zarada, dok sudska praksa i Ustavni sud (odluka Уж-6583/2012) tumače da je reč o neto zaradi — razlika može biti znatna, pa unesite osnovicu koja se primenjuje u vašem slučaju. U staž se računaju samo navršene godine kod tog poslodavca; deo godine i staž za koji je otpremnina već isplaćena ne ulaze u obračun. Poslodavac može opštim aktom, ugovorom o radu ili socijalnim programom utvrditi veći iznos od zakonskog minimuma — tada se deo iznad neoporezivog iznosa oporezuje porezom na drugi prihod po stopi od 20% (čl. 85). Kod odlaska u penziju iznos zavisi od poslednjeg objavljenog podatka o prosečnoj zaradi, koji se periodično menja. Za tačan obračun i isplate iznad minimuma obratite se računovođi ili poslodavcu.

Stope i pragovi

Pravila obračuna otpremnine i poreski tretman zakonskog minimuma u 2026. godini.

Izvori i pravni osnov

Dnevnik izmena

• 2026-06-15 — Dodati detaljno objašnjenje, primer obračuna, tabela pravila i tabela zvaničnih izvora; ažuriran podatak o prosečnoj zaradi u Republici (166.123 RSD) za obračun otpremnine pri odlasku u penziju.
• 2026-09-05 — Ispravka posle revizije (P1-SR-2): dodat izbor da li je uneta zarada bruto ili neto, jer je rezultat bio uvek označen kao „bruto“ iako FAQ upućuje na moguću neto osnovicu; poređenje sa otpremninom za penziju (bruto državni prosek) više se ne prikazuje kao uporedivo.
• 2026-09-05 — Ispravka posle SR Astra niti (5. 9. 2026. uveče): prosečna zarada u RS ažurirana na datirani podatak RZS (jun 2026: 166.123 RSD; 2 × = 332.246 umesto 334.526); pojašnjeni čl. 158 i 159.